Ознаке

,

Поред рада на реформи српског језика и прикупљању народних умотворина, Вук Караџић се бавио и историографским радом. Као учесник Првог српског устанка, Вук је спремио огроман материјал о догађајима све до 1814, као и о владавини кнеза Милоша Обреновића. Најистакнутије вође Првог српског устанка Вук је описао у неколико историјских монографија. Вук је  немачком историчару Леополду Ранкеу дао материјал о Првом срском устанку, према којој је Ранке касније написао „Српску револуцију“.

Vuk KaradzicИСТОРИЈСКИ СПИСИ

  • Житије Ајдук-Вељка Петровића (1826)
  • О старој историји, турској владавини, хајдуцима(1827)
  • Прва година српског војевања на даије (1828)
  • О Милошу Обреновићу (1828, 1832)
  • Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља(1829)
  • Друга година српског војевања на даије (1834)
  • Одговор на лажи и опадања у «Српском улаку» (1844)
  • Правитељствујушчи совјет (1860)

 

СТАЊЕ У СРБИЈИ ПОСЛЕ ПРОПАСТИ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

„Како год што у Биограду за везира остане Сулејман-паша, који се за они цели десет година једнако са Србима тукао и на Србе мрзио и освету у срцу носио, тако он и по осталим градовима и по варошима постави муселиме и све остале старјешине од такови исти Турака који су или из Србије или из околни мјеста. Пак не само што постави муселиме и по онаким паланкама куд никад нису били, него још и војске по неколике стотине остави по свакој паланци на трошак народни, а сердари и тетиши зађу по селима један за другим и стану истраживати и купити од људи оружје и лијепе аљине и људе глобљавати и искати и изгонити што нема. Па и осим ови одређени сердара и тевтиша, који су купили оружје и сребрне ствари и чоане аљине, где је год који Турчин видио на Србину мало бољи гуњ или бијеле чакшире, скидали су и мјењали за своје горе или носили онако; најпослије су скидали с људи појасеве што су им жене градиле и с ногу чарапе и опанке. У том се поче оправљати град биоградски, те дигну млоге сараоре (радник, кулучар) из народа. Из ти сараора гдекога су гледнијега и наочитијега и Турци погубили тајно, а млоги су помрли од куге и од различни други болести у ономе смраду и страу; но Срби су за све мислили да су побијени који год нису натраг дошли. Тако народу, које због таког зулума, које што је за десет година у слободи живећи био се одучио од тога, опет постане милији рат неголи таки мир.“

О Милошу Обреновићу

Састанак у Такову. Уље на платну, Паје Јовановића из 1898.

Састанак у Такову. Уље на платну, Паје Јовановића из 1898.

 

ПОЧЕТАК ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

milos obrenovic

Кнез Милош Обреновић

„Милош на Цвети ујутро дође у Таково, и онај дан онђе код цркве учини скупштину, и стане се већ јавно договарати са народом и са кметовима шта ће се сад чинити. И сав сабор нађе да друкчије бити не може, него да се бију с Турцима док сви неизгину; још што је најчудније, и сви старци и кметови, који су свагда били противни буни, и они сад пристану и повичу да нема друга спасенија, него да се бију с Турцима и да се бране док се узможе. И сви сложно стану молити Милоша да им он буде старешина и да ји не изда. Милош им на то одговори да ће им он бити старешина ако ће они њега слушати и између себе се као браћа пазити, опростивши један другоме ако је који коме шта нажао учинио. И на то пристану сви. Милош послије те скупштине отиде са својим старим, и сад новоприставшим момцима у Црнућу, и онђе после дугога премишљања и вијећања отиде у вајат, те се обуче у своје војводске аљине и припаше оружје сребрно, па онако накићен изиђе међу момке носећи у руци свој војводски барјак, који је досад лежао негђе сакривен, па пружи барјак Сими Паштрмцу говорећи: ’Ево мене, а ето вам рата с Турцима’… Милош уђе у собу, па сједне с писаром, те распише књиге на све стране, да устају на оружје и мало и велико, и да бију Турке гђе год зелену стризу виде.“

О Милошу Обреновићу

Погледај повезане чланке: Први српски устанак из пера Вука Стефановића Караџића

 

 

Advertisements