Ознаке

, ,

Спартаков устанак био је велики устанак робова (73-71. године п.н.е.), који је потресао римску државу. Устанак је угушен захваљујући војсковођи и државнику Марку Лицинију Красу. Историчар Апијаниз Александрије описује велики устанак робова под вођством Спартака, роба из Тракије.

Римски гладијатори

Римски гладијатори

„У Италији је неки Спартак, пореклом Трачанин, гладијатор у школи која се налазила у Капуи, наговорио око 70 робова да се дигну у борбу за слободу уместо да служе за извођење представа. Он се некад борио против Римљана и био је заробљен и продат као роб да би на крају постао гладијатор. Тако они побију стражаре и умакну, наоружавши се моткама и мачевима које су отели од неких путника и побегну на брдо Везув. Ту је Спартак прихватио многе одбегле робове и неке слободне људе са села. па је пустошио оближње пределе. Пошто је добит делио на равне делове са својим борцима, убрзо је скупио мноштво људи.

Римљани су његов устанак сматрали разбојништвом, па су против Спартака послали неке на брзину сакупљене људе, који су били поражени. После тога још више људи је притицало Спартаку, тако да је имао 70 000 војника, ковао оружје и прикупљао ратну опрему.

Из Рима су затим послали конзуле са две легије, Једна легија потукла је код брда Гаргана Спартаковог команданта са 30 000 људи. Спартак је журио према Алпима да би стигао у Галију. Један конзул му је омео бекство, а други га је гонио. Он је узастопце разбио оба конзула, али је одустао да иде на Рим, јер му војска још није била довољно опремљена. Зато је поново нанео тежак пораз римској војсци у великој битки. Спартак са својима није се могао склонити ни у један град, јер су његови одреди били састављени од робова и бегунаца. А када је заузео град Тури, трговцима је забранио да увозе злато и сребро. Његови људи куповали су само гвожђе и бронзу. Увозницима нису чинили никакве неправде. Ту су се добро опремили, па када су се поново сукобили с Римљанима, потукли су их и вратили се с богатим пленом.

Страшни рат ушао је већ у трећу годину (71. пре н. е.), мада су му се Римљани у почетку подругивали. На крају је претор (војни заповедник) постао Крас, Римљанин угледна рода и врло богат. Он крену на Спартака са шест легија и две конзулске легије. Та војска је претрпела пораз и Крас је наредио да се за казну убије сваки десети борац — укупно 4 000 војника. Они су се сада више бојали њега него непријатеља. Победио је 10 000 Спартаковаца, а онда кренуо на самог Спартака. Сјајно га је победио, гонио до мора, јер је Спартак хтео да отплови на Сицилију. Спартак је тада побегао у супротном правцу, а Крас је нападао и побеђивао мање Спартакове одреде.

Спартаков пад

Спартаков пад

Спартак није више ступио у борбу с целом војском очекујући да му однекуд стигне коњица. Он је само чаркама узнемиравао римску војску која га је опсела. Једног римског заробљеника је испред војске распео на крст да би показао својима шта их очекује ако не победе. Римљани су већ сматрали да је Спартакова борба врло озбиљна, па за поход изаберу и Гнеја Помпеја, истакнутог ратника, који је тек био стигао из Хиспаније.

Да не би ратна слава припала Помпеју, Крас је настојао да се што пре судари са Спартаком. Одбио је споразум који му је понудио Спартак. Вођ робова навали тада са свом војском, а сам се склонио у град Брундизијум (данашњи Бриндизи) док га је Крас гонио. На крају крену против Краса с великим мноштвом људи. Настала је страшна битка. Спартак је био рањен, па је клекнуо и, истуривши штит, одбијао напад. На крају је пао. Његова војска није се више борила у реду и страшно је гинула. Спартахов леш није се могао наћи. Многи саборци побегли су у брда и борили су се против напада Краса док нису изгинули.Шест хиљада је заробљено и распето на крстове поред пута од Капуе до Рима.

spartakov ustanak

Разапети робови на путу од Рима до Капуе

Касније су се Крас и Помпеј измирили уз одушевљене поклике римског народа.“

Advertisements