Ознаке

, , , , ,

Завршним испитом процењује се колико је ученик током осмогодишњег школовања овладао знањима и умењима из српског, односно матерњег језика, математике и природних и друштвених наука (биологија, географија, историја, физика и хемија). Завршни испит након завршеног осмог разреда, полажу сви ученици.

Ученици који заврше осми разред у школској 2013/2014. години, као и наредне генерације ученика осмог разреда, завршни испит полажу решавањем задатака у оквиру три теста: из предмета Српски језик, односно матерњи језик, из предмета Математика и комбинованог теста. Комбиновани тест испитује компетенције из природних и друштвених наука и обухвата садржај и компетенције из наставних предмета Биологије, Географије, Историје, Физике и Хемије, као и опште компетенције, заједничке за природне и друштвене науке.

kombinovani testУченици решавају 20 задатака на сваком појединачном тесту. Сваки тачно решен задатак бодује се са 1, а делимично тачно решен задатак бодује се са 0,5 поена. Бодови које је ученик остварио израчунавају се тако што се укупан број тачно решених задатака на тесту множи одговарајућим коефицијентом и то: за српски, односно матерњи језик и математику коефицијент је 0,8, а за комбиновани тест коефицијент је 0,4. Ако ученик тачно реши свих 20 задатака из српског, односно матерњег језика оствариће 16 бодова, што важи и за тест из математике, док ученик који тачно реши свих 20 задатака на комбинованом тесту оствариће 8 бодова. Прелиминарни резултати завршног испита биће објављени 20. јуна, а коначни 26. јуна. Предаја попуњених листа жеља резервисана је за 27. и 28. јун, 6. јула је распоред ученика по школама, а упис у првом кругу 7. и 8. јула. Други круг траје од 7. до 10 . јула. Осим поена на завршном тесту, за упис у средњу школу бодује се и успех од 6. до 8. разреда који носи максималних 60 поена.

Анализа питања из историје са комбинованог теста 

Осврнуо бих се на питања комбинованог теста везана за историју. Поучени искуством овогодишњег пробног, као и прошлогодишњих пробних тестова, нисмо очекивали „велика изненађења“. На тесту су понуђена два питања из градива осмог разреда (од којих је једно препознавање историјског извора), упаривање општих појмова које су ученици усвојили током школовања и упоредну анализу графикона. Изостала су питања везана за анализу слика, фотографија или историјских карата. Први утисак је, свакако, да је тест био лак и да су ученици, вероватно, у већини случајева без већих проблема решили питања из историје и укњижили те „ситне“ бодове који ће им можда значити приликом уписа у жељене школе. На основу понуђених задатака тешко је извршити процену колико су ученици усвојили „компетенција“ везаних за наставних предмет историја током свог осмогодишњег школовања, јер изостала су креативна питања конципирана тако да побуђују интелектуалну радозналост ученика, истраживачко размишљање, подстицање историјског мишљења…

Први задатак

1

Последице Октобарске револуције у Русији октобра 1917. године биле су бројне и далекосежне. Ученици су понуђене одговоре под а), б) и в) могли одбацити простим системом елиминације. Тачан одговор „промена државног и друштвеног уређења“ некако стоји недоречен и могао би да збуни ученике. У сваком случају требало би додати „Русије“, „царске Русије“ или сличну одредницу. Сматрам да овај задатак није довољно прецизан. Требало би га другачије преформулисати.

Други задатак

2

Понуђене термине демократија, декларација и хегемонија требало је упарити са пет одредница. У питању је општи задатак који проверава степен усвојених појмова током четворогодишњег изучавања предмета историја. Уобичајено је да приликом сличних задатака буде један појам вишак, у овом случају је два (више понуђених одредница можда оптерећује задатак). Међутим, сматрам да је појам „хегемонија“ неприкладан за овај задатак. Нисам га пронашао у Кључним појмовима за крај обавезног образовања (иако је наведен међу кључним појмовима, свакако му ту није место). Сам термин значајан је за развијање опште културе, богаћење речника, али свакако није адекватан да се нађе на завршном испиту. У којој мери наставници у основној школи приликом предавања или рада са ученицима користе такве појмове?

Трећи задатак

3

Понуђени историјски извор одломак је из Тројног пакта потписаног септембра 1940. године у Берлину. Сигурно је најбољи задатак на овогодишњем испиту, јер подстиче ученике на размишљање. Ученици имају задатак да повежу на основу текста уговора временску одредницу када је могао бити потписан. Свакако не током Првог светског рата, јер Немачка није била у савезу са Италијом и Јапаном. Логично се намеће одговор да је на почетку Другог…

Четврти задатак

4

Задатак са упоредним графиконима, којима се испитује стандард – ИС.3.2.5. уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их са претходним историјским знањем (закључује на основу историјске карте без понуђене легенде, упоређује два графикона и закључује о појави). Исправите ме ако грешим, можда је у питању и стандард (ИС.1.2.6. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми графикона)? Сматрам да су овакви задаци у којима се тражи читање процената, табела или графикона прикладније за тест завршног испита из математике, него историје. Каква „претходна историјска знања повезују“ (према стандарду ИС.3.2.5.)?

Како је било на физици погледајте овде.

Извор: Тестови преузети са www.svetisava.edu.rs/

Погледај још:

Решења комбинованог теста из природних и друштвених наука 2013-14 

Програм завршног испита у основном образовању и васпитању

Advertisements