Ознаке

, , ,

Чедомиљ Мијатовић министар финансија и иностраних дела, залагао се за ослонац на Аустроугарску, верујући да је то најбољи пут за општи напредак Србије и испуњење националних циљева

Чедомиљ Мијатовић министар финансија и иностраних дела, залагао се за ослонац на Аустроугарску, верујући да је то најбољи пут за општи напредак Србије и испуњење националних циљева

Тајна конвенција је документ потписан на Видовдан 1881. године између Кнежевине Србије и Аустроугарске. Документ је тако назван јер су за њега осим кнеза Милана Обреновића знали само председник владе Милутин Гарашанин и министар финансија Чедомиљ Мијатовић. Кнез Милан и напредњачка влада водили су политику приближавања Аустријској монархији, ставивши Србију у зависан положај према свом моћном суседу. Непосредно пре закључивања Конвенције, Србија је склопила Трговински уговор са Аустроугарском, према којем је робу могла да извози само у Аустроугарску, чиме је доспела у подчињен економски положај.

Краљ Србије Милан Обреновић

Краљ Србије Милан Обреновић

Одредбама Тајне конвенције Србија се обавезала да неће закључивати међународне уговоре са другим државама, без претходног одобрења Аустроугарске, као и да неће водити спољну политику супротно интересима Аустро-Угарске, у Босни и Херцеговини и Новопазарском санџаку. Аустоугарска је обећала да се неће противи српском продирању у правцу југа (ка Вардарској долини) и да ће подржати проглашење Србије за краљевину. Годину дана након потписивања Тајне конвенције, Милан Обреновић је крунисан за краља, а Аустријска монархија је обезбедила да све силе признају Србију као краљевину.

Из Тајне конвенције… 

… Чл. I. Између Аустро-Угарске и Србије владаће сталан мир и пријатељство. Обе владе обавезују се да ће узајамно водити пријатељску политику.

Чл. II. Србија неће никако трпети политичка, верска или друга сплеткарења која би, полазећи с њеног земљишта ишла против Аустро-Угарске Монархије, подразумевајућиту и Босну, Херцеговину и Новопазарски санџак.

Аустро-Угарска прима на себе исту обавезу према Србији и њеној династији чије ће одржање и утврђење помоћи свим својим утицајем.

Чл. III. Ако Кнез Србије буде нашао за потребно да, у интересу своје днастије и своје земље, узме за себе и своје потомке краљевску титулу, Аустро-Угарска ће ту титулу признати чим буде проглашена у законској форми и употребиће свој утицај да је и друге силе признају.

Чл. IV. Аустро-Угарска ће се заузети да помогне интересе Србије код других европских влада.

Без предходног споразума са Аустро-Угарском Србија неће преговарати ни закључивати политички уговор с другом којом владом и неће пустити на своје земљиште какву страну војску, редовну или нередовну, па чак ни под именом добровољаца.

… Чл. VII. Ако стицајем догађаја чији се развој не може данас предвидети Србија буде у стању да се прошири у правцу својих јужних граница (изузимајући Новопазарски санцак), Аустро-Угарска се неће томе противити и заузеће се да и друге силе склони на држање повољно по Србију…

Advertisements