Ознаке

,

Војвода Степа Степановић

Војвода Степа Степановић

Рођен  је дванаестог марта 1856. године, у Кумодражу крај Београда. Основну школу завршио је у родном месту, а потом пет разреда гимназије у Београду. Након тога  уписује се у Артиљеријску школу, коју прекида српско-турски рат. Питомци школе бивају распоређени  на дужностима ордонанс официра у оквиру ратних штабова. Степа Степановић био je распоређен у штабу Шумадијског корпуса да би након тога добио место  команданта Обилазног одреда  у нападу на Нишор. Био је и на позицији команданта предњег одреда Ветерничке колоне , а био је и на челу пољаничких устанака у операцијама за ослобођење Врања. Због прекида услед рата класа Степе Степановића завршава школовање 1880. године. За изузетну личну храброст и способност коју је показао као командант, Степа Степановић одликован је златном медаљом за храброст, затим Таковским крстом V степена са мачевима, као и Орденом Св. Станислава III степена са мачевима и пантљиком. Последња награда остала је најдража прослављеном војсковођи, јер је добио за личну храброст коју је показао тако што је ускочио  у шанац са Турцима у бици на Нишору.

3

Краљ Петар I, Престолонаследник Александар, генерал Степа Степановић министар војни на свечаности доделе пуковских застава, на Бањици јуна 1911. године.

После сјајне победе у Другом српско-турском рату, српска војска бива поражена у српско-бугарском рату, у бици  на Сливници, 1885. године.  У том рату Степа Степановић је најпре био командант чете, а затим  Другог батаљона и коначно Дванаестог шумадијског пука. Због пораза који је уследио, услед небриге владе, Степа Степановић је био веома огорчен. По окончању рата, Степа Степановић се посвећује свом образовању. Године 1886. полаже испит за чин капетана Друге класе, а три године касније по полагању другог дела испита прелази у генералштабну струку и бива постављен за начелника штаба Дринске дивизијске области. Наредних година док је у Србији накратко владао мир, био је распоређиван на различита места у војној служби, почев од позиције командира батаљона, затим командира пука, бригаде, дивизије, а коначно и армије. Једно време обављао је дужност помоћника начелника штаба Активне војске, затим начелника одељења Министарства војног. Био је и на месту министра војске, и то у два маха, 1908. као и у периоду 1911. и 1912. године.

Као што је још као питомац показао велику војничку храброст и мудрост команданта у рату, тако је својим квалитетима, одговорношћу, високим моралним нормама, строгошћу најпре према себи, а потом и потчињенима, показао своје врлине и у миру.  О тим  врлинама најбоље сведоче речи Арчибалда Рајса (са слике):

4Природно  је да човек који тако високо схвата  свој војнички позив буде врло строг у питањима војне дисциплине , која је темељ сваке добре војске

Наступио је Први балкански рат (1912-1913), у коме је Степа Степановић био на месту командира Друге армије која је извојевала историјску победу над Турцима. Епилог овог ратовања било је заузето турско упориште у Једрену, као и заробљавање четрнаест турских генерала, око две хиљаде официра и преко шездесет хиљада војника. Други балкански рат је захваљујући умешаности храброг војсковође  такође завршен „победом српског оружја “. Управо у том рату легендарни српски командант добио је надимак „несаломиви Степановић“.

Степа Степановић јуна 1913. године обилази границу у околини Пирота са Војиславом Живановићем, начелником штаба Друге армије.

Степа Степановић јуна 1913. године обилази границу у околини Пирота са Војиславом Живановићем, начелником штаба Друге армије.

Први светски рат је за Степу представљао највећи и најтежи испит. Био је задужен да организује мобилизацију, те да направи план распореда и концентрације српске војске. Пошто је рат почео, руководио је Другом армијом, која је била концентрисана на позицији између Аранђеловца и Младеновца. Управо је у овом рату Степа Степановић извојевао своју највећу победу. Била је то Битка на Церу, када је испољивши изузетну мудрост и тактику, савладао много јаче снаге аустроугарског освајача, натеравши га на повлачење преко преко Дрине у Босну.  

Света земља наше отаџбине очишћена је од непријатеља, а крвљу његовом заливена су сва она места, које је својом ногом оскрнавио, написао је  Степа Степановић у наредби Друге армије. После ове велике победе добио је чин војводе.

Српска војска на Солунском фронту

Српска војска на Солунском фронту

После тројне инвазије Централних сила 1915. године, војвода  Степа је са својом армијом успео да савлада бугарску армију „која је била одбачена на исток 25 километара“. Уследиће потом солунска епопеја, где  прослављени војсковођа улаже лавовски труд не би ли српску војску под веома тешким околностима оскудице, болести и зиме успео да преведе на албанско приморје. По доласку у Крф посветио се реорганизацији десетковане војске и њеној припреми за славни повратак у земљу и коначни пут победе. Успео је са својим војницима да пробије Солунски фронт, и да бугарску војску потпуно елиминише из ратних операција. Легендарни пробој збио се од 15. до 17. септембра 1918. године на Добром пољу и Козјаку. Бугарска је капитулирала, а на путу победе и ослобађања отаџбине, српску војску више ништа није могло да заустави.

6Због великих заслуга на бојном пољу војвода Степа Степановић слови за једног од најславнијих  српских војсковођа свих времена. Умро је у Чачку 1929. године. У истом граду му је подигнут споменик.

Литература:

слике –  википедија;

„Баштина српскога народа “ – Јован Каралејић

Приредио: Михајло Станисављевић VIII3

Advertisements