Ознаке

,

У петак, 15. маја 2015. године у 13 сати у Историјском музеју Србије на Тргу Николе Пашића бр. 11 у оквиру манифестације „Музеји Србије. 10 дана од 10 до 10” биће свечано отворена изложба „Последње одредиште Аушвиц”.

11259127_355447057993595_3032438083593028016_nНа отварању ће говорити један од аутора изложбе др Милан Кољанин виши научни сарадник Института за савремену историју, Синиша Шешум шеф канцеларије Унеска у Сарајеву и Асја Драча Мунтеан помоћник министра културе и информисања за међународне односе, европске интеграције и пројекте.

Изложба се реализује уз подршку и покровитељство Министарства културе и информисања Републике Србије.

Изложба „Последње одредиште Аушвиц” поново подсећа на страдање у Аушвицу – фабрици смрти, у којој је убијено и умрло више од милион и сто хиљада људи и пред младе генерације, недовољно упознате са трагедијом овог места, износи величину страдања и жртава Аушвица, као и логора отвараних на територији Србије и Југославије.

Изложба има за циљ да персонализацијом жртава логора са простора Србије (кроз приказ њиховог предратног живота, начина њиховог дискриминисања, затварања, пребацивања и уништења у логору), представи основне чињенице везане за постојање логора (идеологију која га је осмислила и формирала, злочинце и њихове сараднике који су омогућавали његово постојање).

У исто време, изложба ће показати како је управо Аушвиц постао важно место колективног памћења савременог света, као и разлоге и последице негирања свести о његовом постојању и потискивања сећања на његове жртве.

Фотографија са регистрације Дјуре Дјукица, затвореника КЛ Аусвиц Биркенау (ДМАБ)

Фотографија са регистрације Ђуре Ђукића, затвореника КЛ Аушвиц Биркенау (ДМАБ)

Ауторски тим изложбе (др Милан Кољанин (ИСИ), др Олга Манојловић Пинтар (ИНИС), др Радмила Радић (ИНИС), мр Сања Петровић Тодосијевић (ИНИС), Слађана Бојковић (ИМС), Изабела Томовић Мартинов (ИМС)) је прикупио огроман материјал: фотографије, филмове, архивска документа, усмена сведочанства последњих живих сведока и породичне и личне меморабилије, које приказују предратни живот јеврејске заједнице у данашњој Србији и сведоче о конкретним људима и читавим породицама које су нестале у Холокаусту, као и о онима који су као припадници и симпатизери покрета отпора или као радна снага одвођени у Аушвиц током четири ратне године.

 

Посебну вредност изложби дају прикупљена усмена сведочанства последњих преживелих чије ће речи најјасније приказати данашњим грађанима Србије ужас највеће фабрике у нацистичкој индустрији смрти, као и база података, резултат истраживачког рада ауторског тима, са скоро 12.000 имена лица, која су са територије Србије депортована у логор Аушвиц. Изложба представља покушај да се јавност Србије уведе у сложени дијалог са прошлошћу преиспитивањем улоге посматрача злочина и оних који су га маргинализовали у садашњости.

 

Телеграм команданта КЛ Аушвиц Биркенау А. Либехенсела са обавестењем о смрти Неранџе Анђелковић упућен БДСу, Београд,  13. децембар 1943.

Телеграм команданта КЛ Аушвиц Биркенау А. Либехенсела са обавестењем о смрти Неранџе Анђелковић упућен БДСу, Београд, 13. децембар 1943.

Концентрациони и логор смрти Аушвиц је парадигма Другог светског рата – фабрика смрти у којој је убијено и умрло више од милион и сто хиљада мушкараца, жена и деце.

У периоду од оснивања средином априла 1940. године до 27. јануара 1945, када су последње заточенике ослободиле јединице Црвене армије, у Аушвицу је убијено и страдало и преко десет хиљада грађана Србије. Према подацима Државног музеја Аушвиц-Биркенау, више од 75% заточеника је убијено у гасним коморама или умрло од последица сурових услова и медицинских експеримената у логору.

 

На изложби ће бити представљене личне судбине логораша кроз приказ транспорта који су одводили заточенике у Аушвиц преко густе мреже логора и затвора која је успостављена на територији Србије по њеној окупацији. Посебан акценат ће бити стављен на транспорте којима је у периоду од марта до јула 1944 у Аушвиц транспортовано готово целокупно јеврејско становништво Бачке (грађани Суботице, Сомбора, Новог Сада, Аде, Бачког Петровца, Сенте…).

Сећање на њих је материјализовано низом скромних споменика које су подизале локалне заједнице и организације СУБНОРа по завршетку рата.

Са исељавањем јеврејског становништва у Израел крајем 40-их и почетком 50-их година 20. века, као и неколико деценија касније глобалним крахом социјализма, велики део личних и породичних сећања потиснут је на маргине јавног простора и колективног сећања у Србији.

 

Изложба је намењена најширој публици. Замисао је да историјским приказом, али и актуелном контекстуализацијом, укаже на нужност сталног дебатовања тог сложеног феномена који је постао синоним за масовну смрт и хладнокрвно убиство милиона мушкараца, жена и деце. Управо због тога, она ће се превасходно обраћати најмлађим генерацијама које недовољно познају читав контекст и последице функционисања логора, односно идеологију на којој се заснивало постојање система који су персонификовали логори какав је био Аушвиц.

Породица Дрелих из Сомбора (Прив. вл.)

Породица Дрелих из Сомбора (Прив. вл.)

У оквиру пратећег програма изложбе планирани су разновсни садржаји: трибине (четвртком од 18 часова), стручна вођења кроз поставку (средом од 17 и суботом од 13 часова) и радионице за ученике старијих разреда основних школа и ученике средњих школа.

 

Теме трибина:

  • Четвртак 21. мај, 18 часова „Сведоци Аушвица”. Разговор са преживелим заточеницима Аушвица.
  • Четвртак 4. јун, 18 часова „Писати историју Аушвица”.
  • Четвртак 11. јун, 18 часова „Надзирати и кажњавати – нацистички логор”.
  • Четвртак 18. јун, 18 часова „Наратив жртве у постсоцијализму”.
  • Четвртак 25. јун, 18 часова „Репрезентација и едукација о Холокаусту”.

Улаз на трибине је слободан.

Изложба је отворена до 10. јула 2015. године.

Извор: Удружење новинара Србије