Ознаке

Милош Обреновић 1848. Слика је рад аустријског сликара Морица М. Дафингера. Насликана је око 1848. године и налази се у Народном музеју у Београду.

Милош Обреновић 1848. Слика је рад аустријског сликара Морица М. Дафингера. Насликана је око 1848. године и налази се у Народном музеју у Београду.

Од 1830. до 1878. године Србија је била аутономна кнежевина  у Османском царству. За то време на престолу се сменило пет кнежева (четири  из династије Обреновић  и један из династије Карађорђевић). Донета су три устава, Сретењски, Турски и Намеснички, а настао је и први програм српске спољне политике – Начертаније. У том периоду , и поред бројних унутрашњих тешкоћа и политичке нестабилности, Србија је од турске провинције постепено постајала модерна европска држава.

Прва владавина кнеза Милоша Обреновића

Милош Обреновић, трговац, војвода, вожд и кнез, владао је Србијом у два наврата. Његова прва владавина трајала је од 1815. до 1839, а друга од 1858. до 1860. године. Обе владавине обележили су успешни преговори с Турцима у спољној и апсолутистички начин владања у унутрашњој политици. Апсолутистичка власт кнеза Милоша почивала је на његовој самовољи и непостојању писаних закона. Све одлуке у држави доносио је сам, а скупштину је користио само када је њему то одговарало. Контролисао је трговину, што му је омогућило да стекне велико богатство, а народ је терао на кулук (обавезан, бесплатан рад).

По сопственој вољи је судио и одређивао казне (до Сретењског устава 1835. Када је установљена судска власт). Самовоља у управљању и непостојање закона изазивало је незадовољство у народу, те је Милош Обреновић имао и велики број противника, које је сурово кажњавао, а најчешћа пресуда била је смртна казна. По његовом наређењу убијени су многи виђени Срби из Првог и Другог српског устанка.

Карађорђе Петровић, кум Милоша Обреновића, вратио се у Србију 1817. године, како би подигао нови устанак који је требало да прерасте у општебалкански устанак српског, бугарског и грчког народа. Подизање новог устанка није одговарало Милошу Обреновићу јер је то угрожавало његову власт у тренутку када су Срби имали одређени степен аутономије. Због тога је наредио да се Карађорђе Петровић убије у Радовањском лугу, надомак данашње Велике Плане. Као доказ своје покорности Милош Обреновић је главу убијеног Карађорђа однео београдском везиру.

Исте године у Београду је убијен Сима Марковић, бивши председник Правитељствујушчег совјета, а слична судбина задесила је 1823. године и Младена Миловановића, који је био близак Карађорђу.

Сретењски устав

Насловна страна „Сретењског устава“ из 1835.

Насловна страна „Сретењског устава“ из 1835.

Под притиском страних сила, Сретењски устав је повучен, али су неке његове тековине остале: подела власти између кнеза и Државног совјета, право на личну својину и ослобађање сељака од феудалних обавеза. Ипак, кнежеви противници и даље су били незадовољни и тражили су да се донесе нови устав који би ограничио кнежеву власт. Најгласнији у тим захтевима били су народни прваци Илија Гарашанин, Тома Вучић Перишић, Стефан Стефановић Тенка, Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша, и други. Под притиском бораца за устав уставобранитеља, које је подржала Русија, кнез Милош пристао је да донесе устав. Нови устав написан је у Цариграду и нпредстављао је заједнички рад Турака, Срба и Руса, а у Србију је стигао у облику хатишерифа 1838. године. Пошто је стигао из Цариграда, Устав из 1838. добио је назив Турски устав. Тим уставом успостављен је Државни савет који је имао 17 чланова. Предвиђао је да саветници владају заједно са кнезом. Саветници су могли бити смењени.

ДРУГА ВЛАДАВИНА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА

5saborna crkva

Саборна црква подигнута је у Београду по налогу кнеза Милоша. Грађена је од 1837. До 1840, а унутрашња декорација завршена је 1845. године.

На Светоандрејској скупштини, у децембру 1858, присталице Милоша Обреновића приморале су кнеза Александра Карађорђевића да се повуче с власти у Кнежевини Србији. После повлачења, он је отишао на своје имање у Румунију. За новог кнеза на Светоандрејској скупштини изгласан је Милош Обреновић. Остарели кнез стигао је из Беча у Београд почетком 1859. године и преузео власт. Тако почиње његова друга владавина у Кнежевини Србији.

,,Када је 1859. наново стао на српско земљиште, свет је појурио као без душе да види старога Коџа Милоша, под чијим се ногама земља тресе и кога барјаци његових победа поздрављају. Људи, жене, деца, старци, све се тискало око њега да га пољуби у руку, или бар да се дотакне његових скута.“

Милош Обреновић други пут је дошао на власт 1858. На основу одлуке која је донета на Светоандрејској скупштини. Владао је до своје смрти, 1860. Године. Као и током своје прве владавине, Милош Обреновић владао је апсолутистички и није водио рачуна о мишљењу министара и Државног савета, чак ни о законима и прописима. Државни савет, успостављен Уставом из 1838. године, постојао је јер кнез није могао да га укине, али је остао без утицаја на унутрашњу политику државе. Милош је променио све чланове савета и поставио је своје, углавном нешколоване сараднике из времена прве владавине.

 

Приредио: Вељко Вулетић VII-3

 

Advertisements