Ознаке

,

Америчке староседеоце још је Кристофер Колумбо погрешно назвао Индијанцима верујући да је пронашао западни пут до Индије. Није могао бити даље од истине јер не само да је пронашао нови континент, мада тога није био свестан, већ је пронашао и сасвим нови народ које је погрешно назвао индијанцима. У трену када су Пинта, Ниња и Санта Марија пристале на обале острва Сан Салвадор на територији данашње Америке живело је око пет стотина различитих нација староседелаца сваки са својом различитом културом обичајима и језиком.Током векова који су уследили то ће се драстично променити.

Постоји неколико теорија о пореклу староседелаца Америке. Једна од њих доказује да је континент насељен из Азије преко залеђеног Беринговог мореуза. Људи који су га прешли постепено су се ширили континентом од крајњег севера до крајњег југа  док га нису потпуно освојили. Ова теорија има потпору у великој физичкој сличности народа који живе у садашњем Сибиру и племена са крајњег севера Америке. Племенска уређења су такође слична, а и нека од веровања и обичаја. Друга теорија говори да су племена са територије данашње Европе (Француска) у својим ловачким експедицијама ишла ивицама ледника и прешла тада залеђен Атлантик. Стигли су на територију данашње Нове Енглеске одакле су се проширили целим континентом. Ова теорија има потпору у начину израде оружја и оруђа које је идентично за народе са обе обале и неким њиховим  ритуалима.

Како год се насељавање континента десило он је постао плодно тло за живот многима од њих. С обзиром на величину Америке не треба да зачуди толика разноликост међу староседеоцима. Разлике нису биле само у језику и обичајима него и у физичкој грађи самих људи што не треба да чуди с обзиром на велико пространство континента и различите климатске и географске услове. Староседеоци су населили обе Америке од Аљаске до Огњене земље живећи у складу са природним окружењем. Бавили су се ловом и риболовом, пољопривредом и сакупљањем воћа, поврћа и корења. Били су вешти у обради дрвета, метала коже, камена, а неки су правили и велелепне грађавине; пирамиде и храмове (Инке,Маје,Астеци). Имали су сложено сликовно писмо, познавали су астрологију и астрономију. Календари које су они направили и дан данас постоје. Познавали су медицину. Обављали су компликоване операције на отвореном мозгу, веома успешно, уз употребу инструмената од бакра. Чак и по данашњим мерилима и стандардима то је фасцинантан податак.

Долазак Европљана на амерички континент је све то променило. Први контакт са домородцима су направили најодважнији европски морепловци тога времена, Викинзи. Они су се искрцали на обале Гренланда и Њуфаундленда и основали своја насеља. Староседеоци су им пружили отпор и Викинзи су се вратили у своју постојбину. После званичног открића Америке од стране Америга Веспучија почиње колонизација континента од стране великих европских сила Шпаније, Холандије, Енглеске, Португала, Француске. Континент је подељен на интересне сфере. Централна и јужна Америка су припали Шпанији и Португалу док су северну поделиле Енглеска, Холандија и Француска. Данас је у Америци најзаступљенији шпански језик којим се говори у Јужној Америци (без Бразила где се говори португалски), Централној и јужном делу Северне Америке. Енглески којим се говори у Северној Америци и Француски којим се говори у Канади и појединим деловима Флориде (Кајуни). Шпански освајачи – конквистадори, предвођени Фернандом Кортезом заведени причама о златном граду ЕлДораду, у коме су улице и куће биле од злата, крећу у освајање територија. Уз пљачку и убијање староседелаца они им намећу и своју религију. Сматрајући их дивљацима и безбожницима они систематски истребљују целе народе или их насилно покрштавају и остављају у крајњој беди. Нове болести које доносе Европљани (богиње, грип) десеткују староседеоце. Напредне цивилизације нестају нетрагом због грамзивости и похлепе освајача.

Староседеоци Северне Америке

Територије данашње Северне Америке насељавала су многа племена староседелаца. Били су подељени на 10 културних регија од Арктика до Калифорније и великих пустиња на југу. Европљани су населили прво источне обале континента.Ту су се срели са племенима Англонкина (принцеза Покахонтас) Хјурона и Ирокеза (лига пет нација). Захваљујући доброти Англонкина досељеници преживљавају своју прву зиму на новоме континенту.Тај дан се и сада слави као Дан захвалности. У почетку тргују са њима узимајући од њих коже, а плаћају стакленим перлама, ножевима, секирама, шареним крпицама. Међу Европљанима долази до сукоба (Французи, Енглези) и они у њих увлаче староседеоце који ратују међусобно за њих. Због великог прилива Европљана простор на коме бораве постаје оскудан  и они крећу у освајање запада. Дивљи запад, како га они називају, врви од племена која живе у пространим преријама и на западној обали Америке. Ту се налазе Арапахои, Лакоте (Сијукси) Црне ноге, Пауни, Вране, Мандани, Оџибве, Хидатсе, Команчи, Апачи и други.

Живот у великим преријама се састојао од лова и сакупљања биљака. Долазак Шпанаца је поново довео коње на тло Америке. Праисторијски коњи су били истребљени као храна јер су били мали растом и лаки за хватање. Староседеоци су се показали као одлични јахачи (Команчи су важили као посебно вешти). Ловили су бизоне који су у великим крдима слободно лутали морима високе траве. Лов је био са коња у пуном галопу, без седла, уз помоћ лука и стреле и копља. Друга техника је била да се мање крдо натера у стампедо и онда се усмери према некој провалији. Ловило се и пешке тако што би се ловци огрнули вучијим кожама и тако несметано ушетали у крдо (бизони се нису плашили вукова и нису бежали од њих) и одстрелили животињу коју желе.

Од уловљене животиње се користило буквално све. Кожа, месо, кости, папци, тетиве. Чак се и желудац користио као посуда за воду. Koжа је била коришћена за прављење одеће али и покретних кућа (вигвама или типија) и за израду једног је било потребно шест кожа бизона.Кожа је била и платно на којем су шамани исцртавали природним пигментима своје визије. Живот се одвијао у циклусима годишњих доба. Племена су се премештала са места на место у потрази за бољим ловиштима у оквиру своје територије.Тако су имали летње и зимске кампове. Приоритет је било спремити се за зиму јер је она знала да буде сурова. Осим бизона ловила се и друга дивљач а користила се и риба. Знали су за миграционо понашање лососа и то су обилато користили. Вишак улова се сушио и складиштио за зиму.

Староседеоци Северне Америке нису били толико напредни као Инке и Маје, нису имали писмо, нису градили градове од камена нити су знали за обраду метала.Сва њихова предања су била углавном преношена усмено с тим да су имали цртеже на камену и костима који су објашњавали њихов постанак на земљи. Упркос недостатку писаних докумената усмена историја се одржала до данашњих дана.То је веома богата митологија са мноштвом богова и демона. На овом свету за староседеоце свака жива ствар животиња и биљка па чак и камење има свог духа који у њему живи и  који се мора поштовати. Тако се за сваки улов захваљивало духу те животиње и тражио опрост због прекида њеног живота. Главно божанство је био Маниту или Ванкатанка и био је отелотворен у телу белога бизона. Пушили су луле које су такође имале религијско значење. Свако јутро је почињало поздрављањем првих сунчевих зрака и захваљивањем на још једном дану.

Друштво је било племенско са поглавицом на челу и врачем (шаманом) који је обављао религијске обреде и обреде лечења. Поглавица јесте био главни али је свако имао право на своје мишљење и није био у обавези да поступа по наређењима поглавице. Поред обичних постојале су и ратне поглавице које су предводиле ратнике у походима на непријатељска племена а касније и на беле освајаче. Неке о познатијих поглавица су Бик који седи, Луди коњ, Џеронимо, Кванах Паркер, Црвени облак, Понтијак, Текумеш, Кочиз и многи други. До доласка белаца ратни походи нису увек имали за циљ убијање непријатеља. Када се ишло у рат говорило се да су откопали ратну секиру. Већа част је била додирнути противника у борби голом руком или посебним прутом (кууп). Плен у борби су били коњи, а неретко жене и деца који су бивали асимиловани и прихваћени као равноправни чланови племена. Ратови су вођени за ловишта и боља станишта.Оружје које су користили је било направљено од дрвета, камена, коже, животињских тетива, костију, рогова, перја. Увођењем металног и ватреног оружја у ратове они имају за циљ више убијање противника него постизање куупа. Обичаји рата су били и скалпирање и сечење тетива мртвих противника. Тиме се постизало (скалпом) да на оном свету имају што више оних који ће их служити. Сечење тетива је имало за циљ да противник у другоме животу буде неспособан за обављање послова. Пре одласка у ратни поход ратници су тражили визију која им је помагала у битци. Визија се тражила тако што би се ратник или онај који тражи визију очистио у колиби за знојење (сауна), а затим би у посту непомичан стајао од свитања до свитања. За то време шамани би појањем тражили од Манитуа храброст да се издржи тај напор и молбу да им се подари визија. Визија им је говорила како да исцртају своја лица и шта их очекује у битци као и све остале битне ствари у животу.

Староседеоци су украшавали (бојили) своја лица и тела бојом као и своје коње. Свака линија и шара је имала одређено значење и било је племенских ознака као и оних сасвим личних које су дознали кроз визије. Коса им је била углавном дуга сплетена у две плетенице које су падале преко груди. Нека племена  су бријала главе тако да су остављали косе само по средини. Неки од њих су били Хјурони, Мохиканци, Ирокези, Чироки. И данас је за такве фризуре одомаћен назив чироки. У коси су носили  перје  птица. Пера орла су имала и религијско значење. Једно племе је користило пера од истога орла. Главе су биле украшене појединим перима као и перјаницама које су могле да буду за рат или за неку од многобројних церемонија. Број пера је означавао број постигнутих куупова. Што више пера то више поражених непријатеља. Религија је била неизоставан део живота староседелаца. Упражњавао се велики број ритуала. Један од најважнијих је био плес сунца. За време тог ритуала храбри ратници су пробијали кожу на својим грудима и окачени о конопце висили са греда док кожа не би попустилa. Сви ритуали су били праћени музиком, песмом и игром. Користили су пиштаљке од костију, фруле, бубњеве и звечке.

Постојао је велики број различитих друштава или клубова унутар племена. Била је велика част припадати некоме од њих. Улаз у поједина се скупо плаћао и није се могло приступити некима без ментора. Једно од познатијих су пси војници. Они су били веома храбри и њихов задатак је био да чувају страже око насеља као и да држе одступницу у случају повлачења. Имали су карактеристичне црне перјанице са мноштвом пера а са појаса им се по земљи вукао комад црвене тканине. Та тканина је била посебна по томе што би је у случају битке ратник комадом зашиљеног дрвета забио за земљу. То је значило да он неће одступити и да ће се борити до краја. Припадници овога друштва су били веома цењени међу саплеменицима, а непријатељи су имали страх и респект према њима. Имали су развијен друштвени живот и играли су многе игре. Једна од игара које су и данас популарне је лакрос, а староседеоци су је звали мали брат рата.

Освајањем дивљег запада почиње крај за староседеоце. Смештају их у резервате који нису били погодни за њихов начин живота. Многи то не могу да поднесу па се одмећу и ратују против белаца. Са мање или више успеха неки од њих успевају да им пруже отпор. Влада САД потписује са њима уговоре о примирју који су били обавезни само за староседеоце али не и за владу. Гарантује им неповредивост територије на којој тренутно живе, а онда дозвољава насељавање досељеника чиме изазивају нове сукобе. Један од највећих битака је код Литл биг хорна (велики мали рог) где је бригадни генерал Џорџ Армстронг Кастер са својом седмом коњичком бригадом покушао да заустави побуну. Нису у томе успели јер су наишли на здружена преријска племена под водством Бика који седи и Лудог коња. За староседеоце то је била велика победа али такође и почетак краја. После тога их немилосрдно прогоне и лове као стоку. Систематски истребљују основну храну бизоне и преостале староседеоце нагуравају у резервате где се и данас налазе. Поред геноцида над самим народима они врше и културни геноцид забрањујући им да се служе својим језиком да практикују своју религију и обичаје. Многи староседеоци подлежу притиску и постају пијанци и скитнице. Захваљујући појединим ентузијастима језик култура и обичаји су се сачували.У данашњем друштву САД староседеоци још увек немају пуноправан положај али се ради на њиховој рехабилитацији.

Бик Који Седи

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Захваљујући људима добре воље  и модерним филмовима, староседеоци више нису представљени као безумни дивљаци већ као људи са предивном и фасцинантном културом и историјом који полако налазе своје место у модерном свету.

 

Приредила: Ирина Аћимовић VI-4

Прочитај повезане чланке: Америчка револуција

Advertisements