Ознаке
Смедерево се налази на обалама Дунава у североисточном делу Србије. Године 1427. након смрти свог претходника деспота Стефана Лазаревића, деспот Ђурађ Бранковић је по претходно утврђеном уговору морао угарском краљу да врати Београд. Као град са традицијом престонице Смедерево се издвојило одмах по изградњи Смедеревске тврђаве 1430. године. Смедерево данас представља једну од највећих средњовековних тврђава у Европи и крајњи домет српског војног градитељског умећа тога времена. Тврђава, првобитно планирана као мањи престони замак, изграђена је у невероватно кратком времену, за само две године, уз велике напоре ослабеле српске деспотовине. Смедеревску тврђаву је основао деспот Ђурађ Бранковић. Смедерево је такође богато грожђем и вином. Деспот Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић, винограде су ширили још од 15. века. Све до 1459. град је био седиште Деспотовине. Након тога град потпада под власт Турака. Иако је разорен у сукобу 1459, Турци увиђају његов изузетно повољан положај на Дунаву и дограђују утврђење за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка Аустроугара 1718. Град је опет под турском влашћу 1730. године. Карађорђев дуд је споменик природе – ботаничког карактера али и знаменито место из историје Смедерева. Под овим стаблом је Карађорђе 8. Новембра 1805. године, у присуству српских старешина и устаника примио кључеве Смедеревске тврђаве од турског заповедника града, диздара Мухарема Гуше. Предаја кључева је извршена на свечани начин, јер су Турци оставили Србима много топова и муниције, а Карађорђе им је дозволио да изађу из Смедерева са војним почастима и ситним оружјем и да лађама оду низ Дунав у Видин и Бугарску. Прва основна школа отворена је 1806. године, за време Првог српског устанка. У то време у граду је основан Правитељствујушчи совјет. Под немачком окупацијом Смедерево је доживело катастрофалну експлозију 5. јуна 1941. године. Експлозију је изазвала муниција коју су окупатори превозили жележницом и складиштили у тврђави. Током експлозије је погинуло преко 3 000 људи, а цео град је био порушен и делом затрпан земљом.
Приредила: Јована Богдановић VI-3
Прочитај радове на исту тему:
Учионица историје 